28. septembar obeležava se kao Svetski dan borbe protiv besnila u celom svetu u cilju jačanja svesti o opasnosti koju ova bolest predstavlja za zdravlje ljudi i životinja.
Besnilo je akutna infektivna bolest centralnog nervnog sistema na koju su osetljive sve toplokrvne životinje i čovek. Veoma je teška bolest i u 100% slučajeva se završava smrtno. Pripada grupi zooantroponoza, izaziva je Rabies virus. Bolest je rasprostranjena širom sveta (u više od 150 zemalja).
U Srbiji poslednji slučaj besnila kod ljudi je zabeležen 1980. godine na Kosovu i Metohiji. Prirodni rezervoar virusa besnila su divlje životinje (najčešće lisica, vukovi, šakali, kojoti i dr.) sa kojih se virus besnila, ujedom besne životinje, prenosi na domaće životinje (najčešće psi i mačke). Virus besnila se prenosi ujedom besne životinje u čijoj pljuvački se nalazi virus, ali i kontaktom pljuvačke sa oštećenom kožom ili sluzokožom.
Obeležavanjem Svetskog dana borbe protiv besnila podsećamo da je zdravlje ljudi i zdravlje životinja neraskidivo povezano i da je za uspešno sprečavanje ove bolesti neophodna saradnja zdravstvenih i veterinarskih službi, institucija i građana.
U Srbiji poslednji slučaj besnila kod ljudi je zabeležen 1980. godine na Kosovu i Metohiji. Prirodni rezervoar virusa besnila su divlje životinje (najčešće lisica, vukovi, šakali, kojoti i dr.) sa kojih se virus besnila, ujedom besne životinje, prenosi na domaće životinje (najčešće psi i mačke). Virus besnila se prenosi ujedom besne životinje u čijoj pljuvački se nalazi virus, ali i kontaktom pljuvačke sa oštećenom kožom ili sluzokožom.
Obeležavanjem Svetskog dana borbe protiv besnila podsećamo da je zdravlje ljudi i zdravlje životinja neraskidivo povezano i da je za uspešno sprečavanje ove bolesti neophodna saradnja zdravstvenih i veterinarskih službi, institucija i građana.
