Alergen-specifičnu imunoerapiju, nakon pregleda i alergoloških testiranja, uvodi alergolog, a prema informacijama pacijenata, preuzimanje terapije je centralizovano u Klinici za alergologiju i imunologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, što predstavlja veliki problem osobama iz udaljenih krajeva, navodi se u saopštenju.
Procenjuje se da oko 30 odsto stanovnika Srbije pati od nekog oblika alergije, a vodeći uzrok respiratornih alergijskih reakcija predstavlja polen ambrozije, čije su koncentracije u vazduhu ovih dana veoma povišene.
Dok je za ostale biljne vrste koje donose alergiju kritična koncentracija 30 polenovih zrna po kubnom metru vazduha, ambrozija i ovde ispoljava svoju moć. Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd navode da ambrozija ima mnogo veći alergeni potencijal, te da je dovoljna upola manja koncentracija polena (15 zrna po kubnom metru) da ljude pogodi veoma intenzivna polenska groznica.
Česti napadi kijanja, peckanje očiju i curenje nosa nisu jedine posledice: ukoliko se ne leči antihistaminicima, internazalnim kortikosteroidima (po preporuci lekara), može doći i do otežanog disanja, kašlja, glavobolje, nesanice, a u najtežim slučajevima i do astme, ističu iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Osim standardne terapije antihistaminicima, stručnjaci kažu da je sve veća potreba pacijenata za lečenjem alergenskom imunoterapijom. Međutim, ona nije svima lako dostupna. Nju pacijenti ne možgz preuzeti u apotekama. Reč je o vakcinama i kapima koje proizvodi Institut za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” za koje postoji procedura.
Iz nacionalnog udruženja “Alergija i ja” kažu da u Srbiji ne postoji javno dostupan podatak o broju pacijenata koji primaju alergen-specifičnu imunoterapiju, ali da iskustva njihovih članova uglavnom ukazuju da ona značajno smanjuje simptome i potrebe za lekovima.
Dok je za ostale biljne vrste koje donose alergiju kritična koncentracija 30 polenovih zrna po kubnom metru vazduha, ambrozija i ovde ispoljava svoju moć. Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd navode da ambrozija ima mnogo veći alergeni potencijal, te da je dovoljna upola manja koncentracija polena (15 zrna po kubnom metru) da ljude pogodi veoma intenzivna polenska groznica.
Česti napadi kijanja, peckanje očiju i curenje nosa nisu jedine posledice: ukoliko se ne leči antihistaminicima, internazalnim kortikosteroidima (po preporuci lekara), može doći i do otežanog disanja, kašlja, glavobolje, nesanice, a u najtežim slučajevima i do astme, ističu iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Osim standardne terapije antihistaminicima, stručnjaci kažu da je sve veća potreba pacijenata za lečenjem alergenskom imunoterapijom. Međutim, ona nije svima lako dostupna. Nju pacijenti ne možgz preuzeti u apotekama. Reč je o vakcinama i kapima koje proizvodi Institut za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” za koje postoji procedura.
Iz nacionalnog udruženja “Alergija i ja” kažu da u Srbiji ne postoji javno dostupan podatak o broju pacijenata koji primaju alergen-specifičnu imunoterapiju, ali da iskustva njihovih članova uglavnom ukazuju da ona značajno smanjuje simptome i potrebe za lekovima.
