Dugotrajan sušni period, enormno visoke temperature koje traju nedeljama i požari u Srbiji naneli su veliku štetu pčelarima, navodi se u saopštenju Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Generalno gledano, sezona je bila prosečna. Za one koji sele košnice, a takvih je u Savezu pčelarskih organizacija Srbije 43 odsto, godina je bila dobra. Svi ostali ne mogu da kažu da su imali dobru godina, ona je za njih bila ispod proseka, ističu u SPOS-u.
Suša pčelarima pravi veliki štetu, ne samo dužinom trajanja nego i enormnim temperatuirama u pojedinim danima, jer se biljke tada trude da prežive, a ne da se razmnožavaju – smanjuju cvetanje, smanjuju količinu polena ili polena uopšte nema.
Pčelari se trenutno nalaze u periodu odgajanja takozvanih dugovečnih zimskih pčela, a to su pčele koje prežive zimu da bi u proleće ponovo razvile zajednicu do nivoa za život i prikupljanje meda.
S obzirom na sušni period u kojem nema dovoljno polena, pčele su slabije ishranjene i biće sigurno oštećene, imaće kraći život, neće biti dovoljno kvalitetne i to je ono sa čim se suočavaju godinama unazad.
S obzirom na to da se pčele gaje na otvorenom, pčelari ne mogu da navodnjavaju šume i pašnjake i u tim uslovima i nema mnogo toga što mogu da urade.
Pčelama u ovo doba godine može da se pomogne, pre svega, tako što će se držati relativno blizu vlažnih lokacija, pored reka gde uvek nešto cveta, uvek nešto daje polena, ne bi li na taj način nadomestili njegov nedostatak, odnosno koliko-toliko ublažili tu pojavu.
Suša pčelarima pravi veliki štetu, ne samo dužinom trajanja nego i enormnim temperatuirama u pojedinim danima, jer se biljke tada trude da prežive, a ne da se razmnožavaju – smanjuju cvetanje, smanjuju količinu polena ili polena uopšte nema.
Pčelari se trenutno nalaze u periodu odgajanja takozvanih dugovečnih zimskih pčela, a to su pčele koje prežive zimu da bi u proleće ponovo razvile zajednicu do nivoa za život i prikupljanje meda.
S obzirom na sušni period u kojem nema dovoljno polena, pčele su slabije ishranjene i biće sigurno oštećene, imaće kraći život, neće biti dovoljno kvalitetne i to je ono sa čim se suočavaju godinama unazad.
S obzirom na to da se pčele gaje na otvorenom, pčelari ne mogu da navodnjavaju šume i pašnjake i u tim uslovima i nema mnogo toga što mogu da urade.
Pčelama u ovo doba godine može da se pomogne, pre svega, tako što će se držati relativno blizu vlažnih lokacija, pored reka gde uvek nešto cveta, uvek nešto daje polena, ne bi li na taj način nadomestili njegov nedostatak, odnosno koliko-toliko ublažili tu pojavu.
