Ekstremno visoke temperature nepovoljno utiču na javno zdravlje stanovništva.
Dugotrajan period veoma visokih temperatura dovodi do akumulacije toplotnog stresa i značajnog povećanja rizika po zdravlje stanovništva. Najveći rizici odnose se na pojavu toplotnog udara, sunčanice i dehidracije, a posebno su ugrožene najosetljivije kategorije stanovništva – deca, starije osobe, hronični bolesnici, trudnice, kao i lica koja rade ili borave na otvorenom. Preporučuje se izbegavanje direktnog izlaganja sunčevom zračenju u periodu od 10 do 17 časova, kada su temperature vazduha i UV zračenje najintenzivniji, uz redovno unošenje tečnosti i boravak u rashlađenim prostorijama kad god je to moguće. U gusto izgrađenim urbanim sredinama, naročito u saobraćajnim gužvama i zonama sa intenzivnim zagrevanjem asfalta, betona i drugih veštačkih površina, toplotno opterećenje biće dodatno izraženo, što će dodatno povećavati rizik od pregrevanja organizma i pogoršanja zdravstvenog stanja osetljivih kategorija stanovništva.
Dugotrajan period visokih temperatura, uz isušivanje vegetacije i zemljišta, značajno povećava rizik od izbijanja i brzog širenja požara na otvorenom. Posebno su ugroženi šumski kompleksi, poljoprivredne površine, nisko rastinje i zapušteno zemljište. U takvim uslovima požari se mogu brzo širiti čak i pri slabom vetru, što dodatno otežava njihovo lokalizovanje i gašenje.
Dugotrajan toplotni talas značajno opterećuje elektroenergetski sistem usled povećane potrošnje električne energije za rashlađivanje, dok se istovremeno povećavaju zahtevi za vodosnabdevanjem. Visoke temperature mogu dovesti do deformacije i omekšavanja asfaltnih kolovoza, povećavaju rizik od pregrevanja motora i pucanja pneumatika, kao i verovatnoću saobraćajnih nezgoda usled smanjene koncentracije učesnika u saobraćaju. U železničkom saobraćaju povećava se rizik od deformacije (dilatacije) šina usled ekstremnog zagrevanja čelika. Istovremeno, očekuje se izražen toplotni stres u poljoprivredi i stočarstvu, sa nepovoljnim uticajem na biljnu proizvodnju, zdravlje životinja i produktivnost.
Dugotrajan period visokih temperatura, uz isušivanje vegetacije i zemljišta, značajno povećava rizik od izbijanja i brzog širenja požara na otvorenom. Posebno su ugroženi šumski kompleksi, poljoprivredne površine, nisko rastinje i zapušteno zemljište. U takvim uslovima požari se mogu brzo širiti čak i pri slabom vetru, što dodatno otežava njihovo lokalizovanje i gašenje.
Dugotrajan toplotni talas značajno opterećuje elektroenergetski sistem usled povećane potrošnje električne energije za rashlađivanje, dok se istovremeno povećavaju zahtevi za vodosnabdevanjem. Visoke temperature mogu dovesti do deformacije i omekšavanja asfaltnih kolovoza, povećavaju rizik od pregrevanja motora i pucanja pneumatika, kao i verovatnoću saobraćajnih nezgoda usled smanjene koncentracije učesnika u saobraćaju. U železničkom saobraćaju povećava se rizik od deformacije (dilatacije) šina usled ekstremnog zagrevanja čelika. Istovremeno, očekuje se izražen toplotni stres u poljoprivredi i stočarstvu, sa nepovoljnim uticajem na biljnu proizvodnju, zdravlje životinja i produktivnost.
