Ključno je da se proizvođačima blagovremeno isplate subvencije kako bi spremno ušli u novu poljoprivrednu godinu.
Suša ostavila posledice na deo prolećnih kultura, ali će ovogodišnja poljoprivredna sezona, uprkos visokim temperaturama, biti uspešnija nego prošla. Izvanredan prinos dali su pšenica, ječam, raž, ovas, uljana repica, voće i povrće, procene su agroekonomskih analitičara, uz napomenu da se suncokret trenutno najbolje drži, dok će prinos kukuruza najviše zavisiti od toga da li su usevi imali punu agrotehniku i da li će u narednim danima biti padavina.
Posle nekoliko godina u kojima su suša i ekstremne temperature ozbiljno ugrožavale poljoprivrednu proizvodnju, stanje kukuruza na parcelama je neujednačeno. Usevi u delovima Vojvodine uglavnom dobro napreduju, dok se u pojedinim ugroženim rejonima beleže oštećenja od suše. Kukuruz koji je imao punu agrotehniku uglavnom je prošao najosetljiviju fazu razvoja, ali će usevi na parcelama sa slabijom negom pretrpeti veće gubitke.
Očekuje se da će suncokret ove godine u pojedinim delovima Srbije ostvariti i rekordne prinose, dok će se šećerna repa takođe bolje izboriti sa sušom. Soja će sve teže opstajati u proizvodnji zbog sve izraženijih klimatskih promena.
Klimatske promene u narednim godinama predstavljati veći izazov za poljoprivredu od geopolitičkih kriza i rasta cena energenata. Neophodno je prilagoditi setvenu strukturu novim uslovima i povećati površine pod jesenjim kulturama, koje su se pokazale otpornijim na ekstremne vremenske prilike.
Procene stručnjaka su da će se posledice suše postepeno prelivati na tržište i da će hrana sve više imati ulogu koju danas imaju energenti. Ipak, Srbija ima potencijal da očuva prehrambenu sigurnost, ali samo uz dobro planiranu agrarnu politiku, adekvatne subvencije i podršku malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima.
Posle nekoliko godina u kojima su suša i ekstremne temperature ozbiljno ugrožavale poljoprivrednu proizvodnju, stanje kukuruza na parcelama je neujednačeno. Usevi u delovima Vojvodine uglavnom dobro napreduju, dok se u pojedinim ugroženim rejonima beleže oštećenja od suše. Kukuruz koji je imao punu agrotehniku uglavnom je prošao najosetljiviju fazu razvoja, ali će usevi na parcelama sa slabijom negom pretrpeti veće gubitke.
Očekuje se da će suncokret ove godine u pojedinim delovima Srbije ostvariti i rekordne prinose, dok će se šećerna repa takođe bolje izboriti sa sušom. Soja će sve teže opstajati u proizvodnji zbog sve izraženijih klimatskih promena.
Klimatske promene u narednim godinama predstavljati veći izazov za poljoprivredu od geopolitičkih kriza i rasta cena energenata. Neophodno je prilagoditi setvenu strukturu novim uslovima i povećati površine pod jesenjim kulturama, koje su se pokazale otpornijim na ekstremne vremenske prilike.
Procene stručnjaka su da će se posledice suše postepeno prelivati na tržište i da će hrana sve više imati ulogu koju danas imaju energenti. Ipak, Srbija ima potencijal da očuva prehrambenu sigurnost, ali samo uz dobro planiranu agrarnu politiku, adekvatne subvencije i podršku malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima.
