U Srbiji se godišnje registruje oko 600 slučajeva infekcije hepatitisa, iako se sumnja da taj broj može da bude i veći jer mnogi ljudi nemaju simptome i ne sumnjaju na infekciju.
Svetski dan borbe protiv hepatitisa se obeležava svake godine 28. jula, na rođendan dr. Baruha Blumberga (1925–2011).
Dr. Blumberg je otkrio virus hepatitisa B 1967. godine, a dve godine kasnije razvio je prvu vakcinu protiv hepatitisa B. Ova dostignuća donela su dr. Blumbergu Nobelovu nagradu.
Organizacije širom sveta, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju i CDC (Centar za kontrolu i prevenciju bolesti), obeležavaju Svetski dan borbe protiv hepatitisa kako bi podigle svest o problemu virusnog hepatitisa, koji pogađa više od 325 miliona ljudi širom sveta. To stvara priliku da se ljudi edukuju o ozbiljnosti ovih infekcija, naporima CDC-a u borbi protiv virusnog hepatitisa širom sveta i radnjama koje ljudi mogu preduzeti da bi sprečili ove infekcije.
Virusni hepatitis – grupa zaraznih bolesti poznatih kao hepatitis A, B, C, D i E – pogađa milione ljudi širom sveta, uzrokujući i akutnu (kratkoročnu) i hroničnu (dugotrajnu) bolest jetre. Virusni hepatitis uzrokuje više od milion smrtnih slučajeva svake godine. Dok smrtnost od tuberkuloze i HIV-a opada, smrtnost od hepatitisa raste.
Hepatitis A je infekcija jetre koju je moguće sprečiti vakcinom i koju uzrokuje virus hepatitisa A (HAV). Hepatitis A je vrlo zarazan. Širi se kada neko nesvesno unese virus – čak i u mikroskopskim količinama – bliskim ličnim kontaktom sa zaraženom osobom ili jedenjem kontaminirane hrane ili pića.
Hepatitis B je moguće sprečiti vakcinom, a širi se kada krv ili druge telesne tečnosti osobe zaražene virusom uđu u telo osobe koja nije zaražena. Hepatitis C je infekcija jetre uzrokovana virusom hepatitisa C (HCV) i širi se kontaktom sa krvlju zaražene osobe. Za neke ljude hepatitis C je kratkotrajna bolest, ali za više od polovine ljudi koji se zaraze virusom hepatitisa C postaje dugotrajna, hronična infekcija. Hepatitis D, poznat i kao „delta hepatitis“, je infekcija jetre uzrokovana virusom hepatitisa D (HDV) i javlja se samo kod ljudi koji su takođe zaraženi virusom hepatitisa B.
Dr. Blumberg je otkrio virus hepatitisa B 1967. godine, a dve godine kasnije razvio je prvu vakcinu protiv hepatitisa B. Ova dostignuća donela su dr. Blumbergu Nobelovu nagradu.
Organizacije širom sveta, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju i CDC (Centar za kontrolu i prevenciju bolesti), obeležavaju Svetski dan borbe protiv hepatitisa kako bi podigle svest o problemu virusnog hepatitisa, koji pogađa više od 325 miliona ljudi širom sveta. To stvara priliku da se ljudi edukuju o ozbiljnosti ovih infekcija, naporima CDC-a u borbi protiv virusnog hepatitisa širom sveta i radnjama koje ljudi mogu preduzeti da bi sprečili ove infekcije.
Virusni hepatitis – grupa zaraznih bolesti poznatih kao hepatitis A, B, C, D i E – pogađa milione ljudi širom sveta, uzrokujući i akutnu (kratkoročnu) i hroničnu (dugotrajnu) bolest jetre. Virusni hepatitis uzrokuje više od milion smrtnih slučajeva svake godine. Dok smrtnost od tuberkuloze i HIV-a opada, smrtnost od hepatitisa raste.
Hepatitis A je infekcija jetre koju je moguće sprečiti vakcinom i koju uzrokuje virus hepatitisa A (HAV). Hepatitis A je vrlo zarazan. Širi se kada neko nesvesno unese virus – čak i u mikroskopskim količinama – bliskim ličnim kontaktom sa zaraženom osobom ili jedenjem kontaminirane hrane ili pića.
Hepatitis B je moguće sprečiti vakcinom, a širi se kada krv ili druge telesne tečnosti osobe zaražene virusom uđu u telo osobe koja nije zaražena. Hepatitis C je infekcija jetre uzrokovana virusom hepatitisa C (HCV) i širi se kontaktom sa krvlju zaražene osobe. Za neke ljude hepatitis C je kratkotrajna bolest, ali za više od polovine ljudi koji se zaraze virusom hepatitisa C postaje dugotrajna, hronična infekcija. Hepatitis D, poznat i kao „delta hepatitis“, je infekcija jetre uzrokovana virusom hepatitisa D (HDV) i javlja se samo kod ljudi koji su takođe zaraženi virusom hepatitisa B.
