Broj učenika u srednjim stručnim školama drastično je opao. Dok ih je 1985. godine bilo oko 245.000, ove školske godine ima ih svega oko 65.000. Nadležni smatraju da je neophodno preispitati postojeće upisne kvote i prilagoditi ih demografskim promenama i potrebama privrede.
Podaci sa ovogodišnjeg upisa dovoljno govore. Poljoprivredno-hemijska škola u Obrenovcu nije upisala nijednog učenika na obrazovni profil mesar. U srednoj školi u Krnjači upisana su svega četiri učenika, dok je u Hemijsko-prehrambenoj školi taj smer odabralo 13 đaka. U Građevinskoj školi na Zvezdari za molera će se školovati samo 11 učenika, uz čak 17 slobodnih mesta. Na smeru električar upisano je 15 učenika, dok je ostalo još 13 nepopunjenih mesta.
Neophodno je, kažu prosvetni stručnjaci, značajno povećati fond praktične nastave i ispuniti ranije najavljeno obećanje da učenici tokom prakse primaju naknadu u visini od 70 odsto minimalne zarade. Kao primer navode se Nemačka i Austrija, gde učenici stručnih škola imaju i do 700 časova praktične nastave.
Neophodno je, kažu prosvetni stručnjaci, značajno povećati fond praktične nastave i ispuniti ranije najavljeno obećanje da učenici tokom prakse primaju naknadu u visini od 70 odsto minimalne zarade. Kao primer navode se Nemačka i Austrija, gde učenici stručnih škola imaju i do 700 časova praktične nastave.
