Iako nadležni svake godine apeluju da se strnjika ne pali, ova praksa i dalje je čest uzrok požara na otvorenom.
Prema podacima Sektora za vanredne situacije MUP-a, požari na otvorenom prostoru svakog leta predstavljaju jedan od najvećih rizika za ljude, imovinu i poljoprivredu.
Poljoprivrednici strnjiku najčešće pale da bi „očistili” njivu posle žetve, uklonili suve ostatke i pripremili zemljište za novu setvu, ali u danima suše, vetra i visokih temperatura vatra lako izmiče kontroli. Za nekoliko minuta plamen može da pređe na susedne useve, voćnjake, šumu, pomoćne objekte, kuće i puteve, gde dim dodatno ugrožava vozače.
Šteta nije samo u požaru, jer se paljenjem uništavaju humus, organska materija i korisni mikroorganizmi, pa zemljište vremenom postaje siromašnije i manje rodno.
Ministarstvo poljoprivrede podseća da je paljenje strnjike, žetvenih ostataka i biljnog otpada zakonom zabranjeno. Za prekršioce su propisane novčane kazne, a gazdinstva mogu izgubiti i pravo na podsticaje. Umesto vatre, preporučuju se zaoravanje i kompostiranje. Svako paljenje treba prijaviti vatrogascima na 193 ili policiji na 192.
Poljoprivrednici strnjiku najčešće pale da bi „očistili” njivu posle žetve, uklonili suve ostatke i pripremili zemljište za novu setvu, ali u danima suše, vetra i visokih temperatura vatra lako izmiče kontroli. Za nekoliko minuta plamen može da pređe na susedne useve, voćnjake, šumu, pomoćne objekte, kuće i puteve, gde dim dodatno ugrožava vozače.
Šteta nije samo u požaru, jer se paljenjem uništavaju humus, organska materija i korisni mikroorganizmi, pa zemljište vremenom postaje siromašnije i manje rodno.
Ministarstvo poljoprivrede podseća da je paljenje strnjike, žetvenih ostataka i biljnog otpada zakonom zabranjeno. Za prekršioce su propisane novčane kazne, a gazdinstva mogu izgubiti i pravo na podsticaje. Umesto vatre, preporučuju se zaoravanje i kompostiranje. Svako paljenje treba prijaviti vatrogascima na 193 ili policiji na 192.
