Svih 14 podunavskih zemalјa koje su potpisale Međunarodnu konvenciju o zaštiti Dunava proslavlјaju ovaj dan.
29. jun je Međunarodni Dan Dunava i obeležava se u 14 evropskih podunavskih zemalјa potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava. Cilj obeležavanja je da se podigne svest za očuvanje reke kod što većeg broja lјudi i apeluje na racionalnu upotrebu vodnih resursa.
Konvencija o zaštiti reke Dunav je osnov za saradnju evropskih država radi zaštite Dunava na čijem slivu živi više od 80 miliona lјudi. Potpisana je 29.06.1994. godine, u Sofiji (Bugarska), od strane podunavskih zemalјa i Evropske unije. Prvi put je ovaj dan obeležen 2004. godine, kada je zvanično doneta odluka o proslavi, na 6. redovnom sastanku ICPDR-a u Beču povodom desetogodišnjice potpisivanja Konvencije.
Dunav je druga po dužini evropska reka. Sa svojih 2888 kilometara Dunav povezuje istok i zapad Evrope, Atlantik i Mediteran. Kroz Srbiju njegov tok je dug 588 kilometara, tu se u njega ulivaju Drava, Tisa, Sava, Tamiš, Morava, Nera, Timok...
Pored Dunava se u Srbiji nalaze mnogobrojna zaštićena prirodna dobra: SRP„Gornje podunavlјe", SRP "Karađorđevo", Park prirode "Tikvara", PP „Begečka jama", NP „Fruška gora", SRP „Kovilјsko petrovaradinski rit", SRP "Titelski breg", PIO „Ade i odseci kod Slankamena", SRP „Deliblatska peščara" i Labudovo okno, NP „Đerdap".
Stručne ekipe Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode predano istražuju i nova staništa u Podunavlju sa željom da ih zaštite i sačuvaju za buduća pokolenja.
Dunav je sudbinska reka Evrope i vekovima je bio glavna saobraćajnica, kolevka kulture i svedok prvih koraka naše civilizacije. Svedoci burne prošlosti su tvrđave na Dunavu i to: tvrđava u Baču, Petrovaradinska tvrđava, Kalemegdan, Smederevska, Ramska, Golubačka i tvrđava Fetislam, ali i arheološki lokaliteti Donja Branjevina (Crvenokosa boginja), Vinča, Lepenski vir, Trajanova tabla...
Zavod se trudi da najvrednija prirodna dobra dobiju i međunarodni status i priznanje. Na osnovu predloga i studija Zavoda tri prirodna dobra na Dunavu u Vojvodini je dobilo status Međunarodnog močvarnog područja po Ramsarskoj konvenciji (Ramsar Convention) i to: Gornje Podunavlje, Koviljsko petrovaradinski rit i Labudovo okno (deo SRP „Deliblatska peščara"). Nacionalni park „Đerdap" je takođe 2020.godine dobio ovo vredno priznanje, kao i status „Geoparka prirode".
Međunarodni koordinacioni savet UNESKO programa „Čovek i biosfera" je 2017. godine doneo odluku da rezervat biosfere „Bačko Podunavlјe" bude upisan u Svetsku listu rezervata biosfere. Rezervat biosfere „Bačko Podunavlјe" je veličine 176.635 hektara i nalazi se na području lokalnih samouprava Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka. Rezervat biosfere "Bačko Podunavlјe" je 2021.godine postao i sastavni deo Prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav" („Evropski Amazon") prvog zaštićenog područja u svetu koje se prostire kroz pet država: Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju. Predstavlјa jednu od najočuvanijih ritsko-močvarnih celina na čitavom toku Dunava, površine 931.820 hektara.
Konvencija o zaštiti reke Dunav je osnov za saradnju evropskih država radi zaštite Dunava na čijem slivu živi više od 80 miliona lјudi. Potpisana je 29.06.1994. godine, u Sofiji (Bugarska), od strane podunavskih zemalјa i Evropske unije. Prvi put je ovaj dan obeležen 2004. godine, kada je zvanično doneta odluka o proslavi, na 6. redovnom sastanku ICPDR-a u Beču povodom desetogodišnjice potpisivanja Konvencije.
Dunav je druga po dužini evropska reka. Sa svojih 2888 kilometara Dunav povezuje istok i zapad Evrope, Atlantik i Mediteran. Kroz Srbiju njegov tok je dug 588 kilometara, tu se u njega ulivaju Drava, Tisa, Sava, Tamiš, Morava, Nera, Timok...
Pored Dunava se u Srbiji nalaze mnogobrojna zaštićena prirodna dobra: SRP„Gornje podunavlјe", SRP "Karađorđevo", Park prirode "Tikvara", PP „Begečka jama", NP „Fruška gora", SRP „Kovilјsko petrovaradinski rit", SRP "Titelski breg", PIO „Ade i odseci kod Slankamena", SRP „Deliblatska peščara" i Labudovo okno, NP „Đerdap".
Stručne ekipe Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode predano istražuju i nova staništa u Podunavlju sa željom da ih zaštite i sačuvaju za buduća pokolenja.
Dunav je sudbinska reka Evrope i vekovima je bio glavna saobraćajnica, kolevka kulture i svedok prvih koraka naše civilizacije. Svedoci burne prošlosti su tvrđave na Dunavu i to: tvrđava u Baču, Petrovaradinska tvrđava, Kalemegdan, Smederevska, Ramska, Golubačka i tvrđava Fetislam, ali i arheološki lokaliteti Donja Branjevina (Crvenokosa boginja), Vinča, Lepenski vir, Trajanova tabla...
Zavod se trudi da najvrednija prirodna dobra dobiju i međunarodni status i priznanje. Na osnovu predloga i studija Zavoda tri prirodna dobra na Dunavu u Vojvodini je dobilo status Međunarodnog močvarnog područja po Ramsarskoj konvenciji (Ramsar Convention) i to: Gornje Podunavlje, Koviljsko petrovaradinski rit i Labudovo okno (deo SRP „Deliblatska peščara"). Nacionalni park „Đerdap" je takođe 2020.godine dobio ovo vredno priznanje, kao i status „Geoparka prirode".
Međunarodni koordinacioni savet UNESKO programa „Čovek i biosfera" je 2017. godine doneo odluku da rezervat biosfere „Bačko Podunavlјe" bude upisan u Svetsku listu rezervata biosfere. Rezervat biosfere „Bačko Podunavlјe" je veličine 176.635 hektara i nalazi se na području lokalnih samouprava Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka. Rezervat biosfere "Bačko Podunavlјe" je 2021.godine postao i sastavni deo Prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav" („Evropski Amazon") prvog zaštićenog područja u svetu koje se prostire kroz pet država: Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju. Predstavlјa jednu od najočuvanijih ritsko-močvarnih celina na čitavom toku Dunava, površine 931.820 hektara.
