Peščane mušice, male krvopije i prenosioci zaraznih bolesti, šire se zbog klimatskih promena i sada su sve prisutnije i u Srbiji.
Peščane mušice su sezonski insekti, najaktivniji od marta do novembra, a njihov broj raste zbog zagrevanja klime.
Peščane mušice su mali insekti, do tri puta manji od komarca, koji žive u toplim krajevima Mediterana i južne Evrope. Sada se usled klimatskih promena, sele i u severnije krajeve, uključujući i Srbiju.
Ovi sićušni insekti se hrane krvlju i tako prenose zarazne bolesti, uključujući i lajšmaniozu, što ih čini opasnim za javno zdravlje. Peščane mušice mogu da prenose dve vrste patogena: parazite, koji mogu da izazovu bolest koja se zove lajšmanioza, i viruse, od kojih neki izazivaju samo blage virusne infekcije, dok neki mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija kao što su letnji meningitisi.
Rezultati istraživanja pokazuju da su peščane mušice sve prisutniji vektor različitih zaraza, kako u Srbiji, tako i širom Evrope.
Peščane mušice su mali insekti, do tri puta manji od komarca, koji žive u toplim krajevima Mediterana i južne Evrope. Sada se usled klimatskih promena, sele i u severnije krajeve, uključujući i Srbiju.
Ovi sićušni insekti se hrane krvlju i tako prenose zarazne bolesti, uključujući i lajšmaniozu, što ih čini opasnim za javno zdravlje. Peščane mušice mogu da prenose dve vrste patogena: parazite, koji mogu da izazovu bolest koja se zove lajšmanioza, i viruse, od kojih neki izazivaju samo blage virusne infekcije, dok neki mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija kao što su letnji meningitisi.
Rezultati istraživanja pokazuju da su peščane mušice sve prisutniji vektor različitih zaraza, kako u Srbiji, tako i širom Evrope.
