Sve češći požari na otvorenom u Srbiji nisu samo posledica visokih temperatura i klimatskih promena, već i ljudskog faktora.
Među najrizičnijim praksama posebno se izdvaja spaljivanje žetvenih ostataka nakon poljoprivrednih radova, koje se u pojedinim sredinama i dalje doživljava kao najbrži način „čišćenja njive“
Na taj problem ukazuje i nova „Analiza nedostataka u upravljanju požarima na otvorenom prostoru u Republici Srbiji“, prema kojoj su nedovoljna prevencija, slaba koordinacija nadležnih aktera i nizak nivo javne svesti među ključnim slabostima postojećeg sistema.
Analiza pokazuje da je jedan od najvećih problema u Srbiji nedovoljno razvijena javna svest o rizicima od požara na otvorenom prostoru, ali i nedostatak kontinuiranih edukativnih kampanja koje bi menjale ponašanje građana i poljoprivrednika.
Spaljivanje strništa i biljnih ostataka nosi ozbiljne posledice. Vatra se lako može proširiti na šume, voćnjake, pašnjake i obližnja domaćinstva, ugroziti živote ljudi i životinja, ali i naneti štetu zemljištu. Ovakva praksa uništava organsku materiju u zemljištu, povećava emisiju štetnih gasova, doprinosi degradaciji biodiverziteta i stvara velike troškove za vatrogasne službe i lokalne zajednice.
Dokument posebno ukazuje da se komunikacija prema građanima često zasniva uglavnom na zabranama i kaznama, dok nedostaje više rada na razumevanju rizika i promociji bezbednih alternativa za upravljanje žetvenim ostacima.
Na taj problem ukazuje i nova „Analiza nedostataka u upravljanju požarima na otvorenom prostoru u Republici Srbiji“, prema kojoj su nedovoljna prevencija, slaba koordinacija nadležnih aktera i nizak nivo javne svesti među ključnim slabostima postojećeg sistema.
Analiza pokazuje da je jedan od najvećih problema u Srbiji nedovoljno razvijena javna svest o rizicima od požara na otvorenom prostoru, ali i nedostatak kontinuiranih edukativnih kampanja koje bi menjale ponašanje građana i poljoprivrednika.
Spaljivanje strništa i biljnih ostataka nosi ozbiljne posledice. Vatra se lako može proširiti na šume, voćnjake, pašnjake i obližnja domaćinstva, ugroziti živote ljudi i životinja, ali i naneti štetu zemljištu. Ovakva praksa uništava organsku materiju u zemljištu, povećava emisiju štetnih gasova, doprinosi degradaciji biodiverziteta i stvara velike troškove za vatrogasne službe i lokalne zajednice.
Dokument posebno ukazuje da se komunikacija prema građanima često zasniva uglavnom na zabranama i kaznama, dok nedostaje više rada na razumevanju rizika i promociji bezbednih alternativa za upravljanje žetvenim ostacima.
