U pojedinim zasadima koštičavog voća registrovano je prisustvo odraslih jedinki žilogriza i šiljokrilca.
Žilogriz se češće javlja u južnim krajevima Srbije, gde najveće štete pričinjava u zasadima višnje i šljive, dok je pojava šiljokrilca više vezana za severne delove zemlje, gde napada kajsiju, šljivu, trešnju, višnju, badem i breskvu.
Povećanju brojnosti ovih štetočina doprinose klimatske promene, blage zime, visoke temperature tokom leta, dugotrajni sušni periodi, kao i prisustvo zapuštenih zasada koji predstavljaju stalni izvor zaraze.
Povećanju brojnosti ovih štetočina doprinose klimatske promene, blage zime, visoke temperature tokom leta, dugotrajni sušni periodi, kao i prisustvo zapuštenih zasada koji predstavljaju stalni izvor zaraze.
