Proizvođači u EU i Srbiji prinuđeni su da menjaju setvenu strukturu i vode računa o svakom dinaru.
Poljoprivrednici i zadruge suočavaju se sa rastom troškova goriva, đubriva, ambalaže, stočne hrane i logistike, zbog čega su mnogi primorani da smanjuju površine, menjaju setvenu strukturu ili odustaju od setve. Iz Udruženja poljoprivrednika ocenjuju da je situacija na terenu alarmantna i da proizvodnja u pojedinim slučajevima postaje ekonomski neodrživa, a kriza sada pogađa sve proizvodne sektore.
U EU se predviđa pad proizvodnje pšenice u sezoni 2026/27. i u odnosu na prošlogodišnju rekordnu žetvu i da će rod biti manju za više od osam miliona tona.
Predviđanja su da će površina pod žitom biti za 300.000 hektara manja nego godinu ranije, a prosečni prinos bi mogao biti smanjen sa nešto više od šest tona po hektaru na 5,78 tona . Istovremeno se očekuje povećanje potrošnje pšenice u EU, što će smanjiti ukupne zalihe ove žitarice.
Zbog klimatskih promena domaći stručnjaci savetovali su da bi rešenje za ratare moglo da bude promena strukture setvene kulture, pa su napominjali da bi, recimo, na pojedinim parcelama u centralnoj Srbiji trebalo za trećinu umanjiti hektare pod kukuruzom.
Ove sezone se obistinjuju takva predviđanja jer je sve izraženiji trend smanjenja površina pod kukuruzom i okretanja suncokretu i drugim uljaricama koje se dobro kotiraju na berzi. Na ovo su najviše uticali veliki prošlogodišnji gubici izazvani sušom.
U EU se predviđa pad proizvodnje pšenice u sezoni 2026/27. i u odnosu na prošlogodišnju rekordnu žetvu i da će rod biti manju za više od osam miliona tona.
Predviđanja su da će površina pod žitom biti za 300.000 hektara manja nego godinu ranije, a prosečni prinos bi mogao biti smanjen sa nešto više od šest tona po hektaru na 5,78 tona . Istovremeno se očekuje povećanje potrošnje pšenice u EU, što će smanjiti ukupne zalihe ove žitarice.
Zbog klimatskih promena domaći stručnjaci savetovali su da bi rešenje za ratare moglo da bude promena strukture setvene kulture, pa su napominjali da bi, recimo, na pojedinim parcelama u centralnoj Srbiji trebalo za trećinu umanjiti hektare pod kukuruzom.
Ove sezone se obistinjuju takva predviđanja jer je sve izraženiji trend smanjenja površina pod kukuruzom i okretanja suncokretu i drugim uljaricama koje se dobro kotiraju na berzi. Na ovo su najviše uticali veliki prošlogodišnji gubici izazvani sušom.
