Đurđevdan, koji se slavi 6. maja, jedan je od najvećih hrišćanskih i narodnih praznika kod Srba, posvećen Svetom Đorđu (Georgiju), velikomučeniku i borcu za veru.
Praznik označava granicu između zime i leta, buđenje prirode, plodnost i zaštitu stoke. Običaji uključuju rano ustajanje, umivanje, pletenje venaca od bilja i krsnu slavu.
Običaj je da se na ovaj dan porani, a ljudi odlaze u prirodu na uranak. Umivanje vodom u kojoj je potopljeno lekovito bilje, vrbove grane ili zdravac simbolizuje zdravlje i lepotu tokom cele godine.
Domaćice pletu vence od đurđevskog cveća i bilja, koje stavljaju na vrata kuća radi zaštite, blagostanja i plodnosti.
Mnogi Srbi slave Đurđevdan kao krsnu slavu. Priprema se bogata gozba, a često se peče i jagnje.
Prema verovanju, ako na Đurđevdan pada kiša, biće rodna godina. Grmljavina na ovaj dan predskazuje dobru letinu.
Običaj je da se na ovaj dan porani, a ljudi odlaze u prirodu na uranak. Umivanje vodom u kojoj je potopljeno lekovito bilje, vrbove grane ili zdravac simbolizuje zdravlje i lepotu tokom cele godine.
Domaćice pletu vence od đurđevskog cveća i bilja, koje stavljaju na vrata kuća radi zaštite, blagostanja i plodnosti.
Mnogi Srbi slave Đurđevdan kao krsnu slavu. Priprema se bogata gozba, a često se peče i jagnje.
Prema verovanju, ako na Đurđevdan pada kiša, biće rodna godina. Grmljavina na ovaj dan predskazuje dobru letinu.
